Dobro znam, tad je krenulo zlo, kad sam dozvolio da odeš, od mene. Pogledam često, u prozore, nema te, svejedno kupio sam ruže, crvene.
Vrati se, kroz sjene lipa vrati se, u radost i mir naše ulice. A tamo nema nje... Neki dobri ljudi još su tu; i sad ih molim, recite gdje je, i kako sam stigao dovde bez nje.
Ona nije tu, Stari grade, došla jesen, kiše padaju, 'ladan vjetar puše, niz Neretvu, podigni kragnu preko mosta...
U svojoj maloj sobi razmišljaš, Koga ćeš zateći kad se vratiš, pa neka znaš, pa neka znaš, kad uđeš kao mačka, neću biti tu...
Ma, daj da pijem, dugo sam volio, i već je vrijeme da prestanem, Ma, daj da pijem, kad ovde nema nje...
Ma, daj da pijem, dugo sam volio, i već je vrijeme da prestanem, Ma, daj da pijem, kad ovde nema nje...
|
|