Posle hiljadu mamurluka, danonoćnih nestašluka, odustajem od zezanja i bežim od naprezanja. Nema više fudbala, od podneva spavanja, nema više muvanja i pijanih provoda.
Svako jutro pičim sada u preduzeće željan rada, a posle toga odmah ženi – pa pred njom onda šenim. Sada slušam stvari nove, jer pank je stvarno za morone; kad vas na ulici vidim, bežim preko – jer se stidim.
A onda ću jednog dana izleteti iz svog stana, eksirati jedno pivo, i setiti se šta je život.
Zbogom društvo, odoh ja, promeni me riba ta, čizme ću sad o klin, u papučama biću fin...
|
|