U maloj sobi, izvan sveta,
Na vestackome svetlu cveta,
Neugledan mali covek,
Degenerik on se zove,
S mozgom on je davno flipn'o,
Zensko nikad nije pipn'o.
Od nejebice osta trag,
Pa mu dusu uze vrag,
Procit'o je mnogo knjiga,
Prebrinuo pregrst briga,
Al' jednu nije, ta ga muci,
Oko sebe svet sad rusi.
Militantan on je pas,
Vice, urla na sav glas,
Ubij, kolji, siluj, pali,
Uzbudjuje se covek mali.
Degenerik!
Kada svrsi, smiri se,
S mukom svojom miri se,
Telefonom mamu trazi,
Saopstava joj nove lazi:
'Upozn'o sam finu jednu,
Lepu, dobru i postenu,
Setali smo sad po parku,
Mazili se u sumarku!!!
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
