Pita me burazer kako se živi, i priznaje meni se divi. Otišao je preko da poseje seme, cepa ga nostalgija, pa zove i mene. Ja mu kažem: "Brate, ovde nema 'leba, crveni nas jašu, tako nam i treba. Veliki krst na leđima nosim, za šaku života mora da se prosi."
Pita me burazer – ko je bolje prošao, on, ili ja – što nisam pošao, Ostati ovde, il' pobeći tamo, šta je po tebi više sramno? Ja mu kažem: "Brate, u istom smo sranju, ti patiš noću, ja patim danju. Crno i belo daju samo sivo, ti nemaš zemlju, ja nemam život."
Proleće je stiglo, u Srbiji živim, svaki dan mi sude, ne osećam se krivim. Kao da sam proklet stalno lutam, u moru patnje kao govno plutam.
|
|