Uzela je svoje stvari, strpala u kofer, tamo dole na stanici cek'o je sofer. Imala je s matorcima uvek samo svadje, ukrala im nesto para, tek da joj se nadje.
Po korzou iste face besmisleno kruze, subotom i nedeljom je ostala duze. Kuci su je kad zakasni tukli kao stoku, bila im je crna ovca, svima trn u oku.
Volela je svoje tajne za sebe da cuva, ni Bog sveti nije znao sta se u njoj kuva. Nije htela nista nikome da kaze, milicija i rodjaci, svi ce da je traze,
Od straha drhti ko prut, sendvic da zavara glad, dim cigarete usput, U grad! Steze oznojen dlan. morala je kad - tad, ona ostvaruje san, U grad!
|
|