Pogled ludaka para utrobu neba Dok visoko negde gore Zvezde bacaju svoj sjaj Telo se grci Da, blizi se kraj Misli se bore, unutra gasi se sjaj U glavi, iskidane misli, lagano skroz ga lome I sve vishe i vishe obuzima ga strah Iz grudi otima se uzdah umornog coveka Koji je celog svog veka Zeleo neshto vishe I sad je tu, negde gore Sve mu postaje jasno To je poznati klishe, shvata sada je kasno Velika odluka je pala Da on bio je budala ZA neki zivot iz pocetka shansa je mala Oci zamagljene, tuzne Suze u oku I zar sve u jednom skoku, bice resheno sad? Jer njegov pad je sve vishe samo pitanje trenutka I on kao lutka poletece dole pravo dole, sa visine Jedan korak iz zivota Na poslednji cin polako se sprema Pravo sa visine jedan korak ka smrti I on krenuce na put sa koga povratka nema
I dok grad lagano sve vishe tone u mrak I dok poslednji zrak svetla nestaje sa neba Visoko gore stoji lik I ko da pita: "Kuda sad?" Jer nije lako kada neko umire mlad! Razbijeni snovi, roditelji, ljubav, skola Snovi o lovi, sada sve je samo deo bola Suvise bola, zar na ivici je spas? Da, blizi se cas, glas razuma se gasi Secanja stara mu naviru pred oci Secanja stara, ko da kazu: "Hajde skociI!" Misli se roje, sve sto cuje je sum Stotinu glasova mu prolecu kroz um I dok vazduh hladan kao led, sece misli kao kama Pocinje drama Nervoza se dize On prilazi blize, jos samo jedan korak Ukus poraza je tako gorak
Ponor ubija telo koje propada u tamu I kolo smrti opet vrti svoj krvavi ples Njegov glas kao krik tisinu noci prosto cepa Mladost umire, jos jedna slika nimalo lepa Iluzija mira, i lazne slobode Na put bez povratka,bez milosti ga salje Misli ga vode negde tamo, dalje I on upoznaje tamu sa druge strane medalje. U mislima bes, prezir i tuga Sudbina druga, u zaborav ga nosi Vetar u kosi, vetar razbija mu lice Udarci srca telo bodu kao zica Iskra zivota se gasi lagano On umire i shvata da suvise rano Poslednja misao je zivot Shvata, previshe je dao I to je kraj Visokoletac je pao!
|
|