Pitala me znam li fiziku i hemijski znak platine. Ućutkao sam tu šiziku i odveo je na matine.
A tad još nije bilo ljubavi traga ni u srcu njenom, a ni u mom. I nisam znao da će biti mi draga, a ni stara luda pesma sa njom:
Zorice, Zorule, najlepše devojče, ne mogu da živim bez tebe, Zoki, Zorule.
A na plaži sam joj svirao i pesma joj se dopala. Posle sam joj školjke birao i škakljao joj stopala.
Tad još nije bilo ljubavi traga...
Posle sam sav sitniš skupio i sladoled joj kupio. Onda sam je kući pratio i dobro sam postupio.
Tad jos nije bilo ljubavi traga...
|
|