Pamtim još taj sastanak, suze njene, rđav znak, reče: "Tata ima pos'o nov, ja se selim!" Nije strašno, rekoh ja, osim parnog vikenda, viđaću te stalno dobro znaš, kolko poželim.
Moja draga sad je u Japanu, pisma dugo putuju do nje, uči džudo, pravi ikebanu, plašim se, zaboraviće sve. Ja sam još, uglavnom na Balkanu, i bez nade da ću proći svet. Da'l me ona ima još u planu, ili drugom bere trešnjin cvet?
To je bila ljubav baš, love story na način naš, sumnjam da ću sresti ikad još neku sličnu, srušio se čitav svet, odneo je džambo džet, od sudbine dobio sam tad petu ličnu.
Moja draga sad je u Japanu...
Naša Mara sad je Sajonara, Naša Mara sad je Čočo-san...
|
|