Ponovo si bez da san prista kroz moj život krenila i u srcu mom si pronašla mista šta san za te cuva ja
A prid sviton ja san Bogon se klea da san sve tvoje spalia i zbog onog šta san za tebe proša da si za me umrla
Znaš od onda kad san za tebe cvita, kad san lip dan po tebi zva i zbog tebe kad san zamalo umra rekupera se nisan ja i ne spominjem te nigdi i nikom propuca ric kad krene van a sve su samo lutke sa rvojon slikom s kojon guran ovaj bezimeni dan
I dode mi da poludim jer život ne ide bez tebe,bez tebe, I dode mi da poludim di ponos caruje tu jubav nece pric di ponos caruje oprosti mi je najteža ric . . .
|
|