Još uvik slipo virujen
još uvik slipo virujen da vaka jubav puknit neće jer tako sebe smirujen jer tako vrime lipše teče ti nisi moja nemoš krit jer zakon šutnje tu ne važi srce se ne da privarit i bez da kažeš rič, vatan te u laži
daj mu dušu, daj mu svoje tilo laž za jubav to najbolje znaš ka da nikad ništa nije bilo ovu jubav ubijaš
još uvik slipo virujen u jubav divlju, pravu, ludu za koju vridi gladan bit za koju vridi ostarit živit i umrit daj mu dušu, daj mu svoje tilo laž za jubav, to najbolje znaš ka da nikad ništa nije bilo ovu jubav ubijaš
šta me vuče još jubavi toj s kojon proša san krv i suze i znoj a šta me vuče da još san uvik tvoj
|
|