Oci mi tope se,
dok vetar sa stola pesme mi brise,
koji stih sad razum da krene,
kada tu tebe nema vise.
Lice moje nebo je,
i iz njega iste padaju kise,
koji stih sad razum da krene,
kada tu tebe nema vise.
Kome sad usne ljubis do zore,
mozda to nebo zna.
Hladna noc je dok misli mi gore,
dal' volim il' mrzim ja.
Al negde jos cuvam san
i oci zelene od gora vece.
I ko sad nezno rame da mazi,
niko to vise ne moze i nece.
Kome sad usne ljubis do zore,
mozda to nebo zna.
Hladna noc je dok misli mi gore,
dal' volim il' mrzim ja (a koga volim ja).
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
