Dok me budi nova zora, znam da sretan bit će dan, jer kraj uzglavlja si moga, a na vjeđama ti san, puna ljubavi, puna nježnosti, moja stvarnost sad si ti!
Ti se budiš, ti me gledaš, pun topline tvoj je glas, naša postelja je meka, sreća bdije oko nas, puni ljubavi, puni nježnosti, u toj stvarnosti smo mi!
I dok predajem se milovanju tvom, neki čudni krijem strah u srcu svom, Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj!
Ako izgubim tebe, ja izgubit ću ljubav, ovu beskrajnu sreću koju pružaš mi ti, Ako izgubim tebe, ja izgubit ću nježnost, i toplinu tog gnjezda, kojeg svili smo mi, Ako izgubim tebe, ja izgubit ću sve!
Kad bi mogao, zauvijek, da zaustavim taj sat, da nam zanos večno traje, što bi sve još mogli dat', našoj ljubavi, našoj nježnosti, nikad ne bi znali kraj!
I dok predajem se milovanju tvom, neki čudni krijem strah u srcu svom, Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj!
|
|