Pariz grad je sasvim mali, služavke blede sede pijanice dobre stare restorani jug il' sever emil jedan velik pas, raskopčana košulja grube reči kao nož tokom leta oprašta i ti gledaš beli zid jer na njemu nešto piše jahač kapu mački stavlja stolice su od papira a u pesmi peva pajac slobodan i nestvaran trag potomstva svake noći u ruci je par il' nepar suncokret u brojkama prijatelj je tako drag osmehom se budi jutro, kao šakal jačam bol za mnom krov se povija, vučem dno deo sumnje spazih tada sreće put, pijem vreme snažan sam biti mudar glup il' brz, smejem se jer dobro znam
|
|