U mojoj glavi je mracno kao na balu vampira, iz mojih secanja se radjaju uzroci mojih nemira, ponekad je dovoljno samo da muzika svira, neka stara slika ili parce papira, i ona naviru polako, ali to je uvertira,
jer razum bi da bira - a srce uvek kontrira...
I zeli nesto sto nikad nije bio moj trip, kao bronzani kip ja utrkujem se s vremenom, i nestaju osecaji svega covecnog u meni, i budim zver u dusi, jer me ova stvarnost gusi, i rusim ideale sto su stvarale budale oko mene, samo kamenje i stenje...
U mojoj krvi je vrenje, ali to je prosvetljenje, koje bude uspomene sto nedaju mira, u mojim dubokim nocima, u sredistu mog svemira, u mojoj glavi je mracno kao na balu vampira.
I kao vukovi u tami, glasovi prilaze mi sami, kao u dubokoj jami, odzvanjaju u glavi, haraju mojim umom svi ti drevni haraci, koljaci, dzelati, milosrdne misli egzekutori, kao zli tutori truju mi svest, navode na greh, cujem njihov podsmeh, ukleto struji zidinama mog zabranjenog grada, i kuda sada? - Izlaza nema, iako su sva vrata otvorena, ja sam zrtva svog plena, u sopstvenu mrezu ulovljena, nemam vremena, nemam puta, a nemam ni imena, nocas je poslednja meseceva mena...
Moje su misli proklete, jos kao dete, posmatrao sam kako izranjaju iz sete, tako daleke i strane, kao komete, a opet nestvarne i mracne, kao siluete nocnog neba po kome samo sisimisi lete, uklete kao rime koje je pisao Gete, one opsedaju moje bice, i ne daju mi mira, u mojoj glavi je mracno kao na balu vampira.
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
