Te noći kad sam je sreo mnogo toga sam obećao, htio... U tamnoj sobi, postelji od leda znam da je dala mnogo i više nego treba. I nije slutila da bit će voljena.
Tvoj me pogled u visine nosi ti si onaj trag i nemir otkad daleko si što mi stvaraš boli, zašto ne vratiš se već dugo naše sunce pod nebom sivim je.
A tvoja slika ostat će kod mene, ona stara poput hladne stijene. Ako se vratiš i dalje te čekam u onoj staroj našoj postelji od leda. I pitam se sad da li shvataš...
...da tvoj me...
Tvoj me pogled u visine nosi ti si onaj trag i nemir otkad daleko si što mi stvaraš boli, zašto ne vratiš se već dugo naše sunce pod nebom sivim je.
Tvoj me pogled u visine nosi ti si onaj trag i nemir otkad daleko si što mi stvaraš boli, zašto ne vratiš se već dugo naše sunce...
...pod nebom sivim je.
|
|