Brod ti tone ispred luke još iz vode vire ruke. Meriš život svoj na sate i to hoće da ti skrate. Sati prolaze, ko dim kroz vetar lete pa se razbiju u dane.
Osmeh čudan, oči lude, vazduh miriše na ljude. Oni tužno troše dane, vreme nikako da stane. Dani prolaze, ko list po vodi plove dok ne potonu u sećanje.
Kraj je zimskog sna i java počinje. Nit se budiš, niti spavaš, plašiš se. Kraj je zimskog sna, a java ne obećava.
Kao da ceo svet spava.
Ispred tebe gola stena ali tvoje senke nema. Sve je jasno kao dan a dan je umoran i tmuran, jer je isto ko i juče, samo godina je promenila ime.
Probij zaključana vrata, skini okove sa vrata, shvati to ko ispit vere i okreni propelere, barem probaj, stvarno nemaš šta da izgubiš na ivici, dok kliziš.
Kraj je zimskog sna...
|
|