Ti si kao mali pas, ne znaš ni da laješ, sereš gde god stigneš ili nogu digneš.
Pa svet čisti za tobom, krv i znoj i mleko, stvarno nije smešno... Suviše daleko,
Daleko si krenuo, ne umeš da stanes, odlazim u frižider, javiće mi neko ako padneš.
Blejimo u nebo, pomračenje sunca, kakva divna predstava - skini nam se s kurca. Garavimo stakla, jako nam je stalo, možda ne oslepimo, možda samo malo.
Ako te nadžvimo, pričaćemo deci: prozori su leteli mostovi u reci...
Mora da smo prokleti, ista nam je sudbina, svaki dan ti psujem majku, ženu, ćerku, sina.
Ti si kao mali pas, grizeš tuđe stvari, kreni sam polako, kreni, čekaju te bolničari.
Blejimo u nebo ...
|
|