Uvek kad sam pospana pomislim na Osmana I na onaj letnji dan, letnji dan Umorna sam usnula usred plavih zumbula Nisam znala java je ili san.
Hej, Osmane, hej, dragane crnji si od Satane !
Ta dva oka kao noc imala su cudnu moc Usnama me kao vrag zacarao Zemlja se okrenula, strast je pokrenula Da li si se, Osmane, pretvarao?
Osman bese ko mrak crn, vadio mi iz prsta trn Niko nije saznao u taj cas za nas greh Trave se uvijale, grane se povijale Opio me kao mak njegov smeh... Volela sam Osmana, Osmana, mog dragana... Hej, bre, vrati mi se, Osmane ! Hej, bre, oci su mi pospane !
MESAM , 1985.
|
|