Ne pitaj me ništa bilo je pa prošlo, da bog da se ne ponovilo.
Ja sam imo srece, pa sam kuci došo a puno ih se nije vratilo.
Reci brate moj jesmo li prokleti da se tako brzo sve zaboravi. Al neka, ne dao bog, pa nas budu trebali opet ce se gusta magla spustiti.
Ne osjećam dane, tek poneko veče Kad se sjetim naših pjesama Tad i vino krene, k'o Čikola teče Velebitska Vila doziva
Ne pitaj me ništa, tek svijeću upali Za sve one što su za dom pali
Reci brate moj, jesmo li prokleti Pa se tako brzo sve zaboravi Al' neka ned'o Bog, pa nas budu trebali Opet će se gusta magla spustiti
|
|