plati pice da ti pricu ispricam o covjeku s kraja prošlog stoljeca kad su zemljom tekle suze, krv i znoj a junaka bilo k'o u pjesmi narodnoj
sloboda je zid s cvrstim vratima a hrabrost je kljuc što vrata otvara bez pitanja otš'o je medu prvima i nije ga bilo pet dugih godina
ej, procvala mi ruža kalemljena zemljo moja suzom natopljena
u kamenu slova pišu stoje ponosno navik živi onaj koji zgine pošteno i zato ne bole rane, rane duboke bole laži i prevare, rijeci pogane
kad se poslije svega kuci vratio sto puta je rukom na se krenuo krenuo pa stao jer i kad nemaš kud' cekaj, Bog sve vidi i nije uzalud
ej, procvala mi ruža kalemljena zemljo moja krvlju natopljena
u kamenu slova pišu stoje ponosno navik živi onaj koji zgine pošteno i zato ne bole rane, rane duboke bole laži i prevare, rijeci pogane
za ovakve stvari krivi smo i mi jer smo na junake svoje pljunuli i tu priča moja ne završava plati piće prijatelju znam ih puno ja
|
|