Ni sad neznam kako je dovedoh one noći do studenske sobe ni sad neznam kako kraj nje legoh bješe ljeto na njoj malo robe
Skroz pokisla od ljetnjega pljuska niz lice se kotrljale kapi tanka suknja kukovima uska gladna kuja za kurjakom vapi
A nije znala da sam pjesnik i da može u stihove moje Ašik Ajša u najboljem dobu uđe u njih al' kroz moju sobu
Strgoh suknju dočekaše bedra niz kičmu mi triput prođe jeza skidoh bluzu dotakoh joj njedra jezik mi se u čvorove sveza
A nije znala da sam pjesnik i da može u stihove moje Ašik Ajša u najboljem dobu uđe u njih al' kroz moju sobu
Pricala mi kako živi sama muž joj radi za njemačku marku novca ima al' joj ljubav treba a ljuljala me kao more barku
Možda i nije htjela, možda i nije htjela da se da, tijelo joj vrelo pogibija prava a vani kiša pojacava
Kod komšije igrali su karte čuli su se psovke i galama časovnik je švercovao sate od prozora bježala je tama
Kad zaspali smo onako postranačke dok se zora žarila u licu posle lude noći dubrovačke često sanjam u polju ždrebicu
A nije znala da sam pjesnik i da može u stihove moje Ašik Ajša u najboljem dobu uđe u njih al' kroz moju sobu
Ni sad neznam kako je dovedoh one noći do studenske sobe...
|
|