1. strofa: Teorija zavere u lobanji jednog sajka: gajtan do majka – daj ga, pa hajka! tajfunu ravan – taj sam za gamad antraks za ljaksad – strašna je farsa, sav kajmak iz kasa daj nam jer glasam, iz sveg glasa ...i šta sad? Cunamija i sarsa za sav taj narodni vapaj - pa skapaj, nacijo raka! San satkan akcijom štaka ćopavih rodoljuba – zar sam sramota roditelja, ako ne jebem ratove jer svaki ima reditelja? Seri, tebra, svedi me na izdajnika naše ’’više rase’’! Ljudi bre, vama je smešteno – al’ vam ladovina paše... Anketa s mitinga radikala: ’’Cela planeta srpska, vala!’’ ...samo se sluša Alka Kurvica s ’’ružičastog kanala’’... ...al’ zato na kolac Marčela i ’’ribu iz Elementala’’: ’’Ma kakvo ’Bekstvo’,tralalala – njihova ruka nas je klala!’’ ...što se mene tiče, nabij disk o kurac, al’ nisi mudrac. Jadni disko buraz, tvoja zika i tvoj stav koji furaš. Ja bih čistkom sve vas! Gistro za neku Srbiju urlaš, a ne znaš ni jedan običaj, ikona ti služi za ukras! Ne znaš gramatiku ni motiku – sad modernica vodi puk, samo laganica godi mu... a godinama muda u procepu! Iskreno zgrožen svim tim – ja i moj bunt smo dream-team, i veći sam patriota iako po mitingu ne zviždim! Bolje prouči poreklo, tebra. Dosta igara bez leba! Taj Karić nek safta glavić, i sva bajka o ’’narodu s neba’’! ...gde je tu ZEMLJA? Dilema: šta bi rekli moj i tvoj deda? ’’Sećanja blede na herojska vremena...’’ Ja kažem - ne baš! Rekli bi: ’’Samo deco ne ginite radi reda, sve je to partija šaha, armija pešaka strada za megdan! Nikada više, kao edgar! Ikara kliše – karasevdah: nećeš leteti sve dok vučeš sidra.’’ Vučeš, a ne znaš!
...komercijalni predah za mentalne snobove, jer ne shvataju da imamo i lepše stvari za ponos, nego grobove!
Refren: Svi smo senke prošlosti, sutra je juče, gde smo danas ja i ti? Dal’ su ’svetli grobovi’? ili su mrtvi već odavno umorni? Svi smo senke prošlosti, sutra je juče, gde smo danas ja i ti? Dal’ su ’svetli grobovi’? ...ili su mrtvi umorni?
2. strofa: Ako je otadžbina majka, fakat fura čedomorstvo. I eto, otad imam taj gard, lakat guram, sve dok moj grob ne bude bio isklesan – trans-ekspres za nebesa, al’ neću biti tako besan da i odozgo kunem sinove da dižu ralo i volove i sebi zabijaju klinove i auto-golove za činove i šatro-govore – kao, mirno je a samo ponor je sve što vidim! Deset godina dug fitilj! ..a opet je prošlo pet, pa budi ranije dovitljiv! ’’Opet onaj reper! Stereotipno sere on!’’ Steram ti ga kroz tvoj stereo u sterilni mozak s teretom! ’Ste rekli ’’Bog’’? Taj mobilni pretplatnik nije dostupan, Mnogo smo ga cimali, a bio je strpljiv i postupan: ’’Oče, vidiš! Očevidac si! Oče, vidaj me! Oče, koče siroče...’’ ...a predsednici bi rat – pa neka se počne! ...i onda bude – šta? Dal’ ti se pali prokleta lampica: nemaš da trampiš šta – ili život il’ zgarišta! Dal’ ti se zgadi sad sav taj moderni rat haj-faj? Pokreni sat, daj mat! Po meni je kraj za epohu starih kazaljki – reci mi što smo sakati, dal’ vredi plakati sad kad smo sve izgubili? Jer, nema ’’Velike Srbije’’. Nema Kosova. Ubili su nam čoveka s vizijom pa sad supu kusamo vuljuškom, jer imamo (šta?) aplauz za kalauz, karakter što voli uživo ’’Counter’’ – plus, kućni video blokbaster: Severinu & Suzanu da nam bratstvo & jedinstvo vrate - u sekundi, bivša juga drka i opet smo braća, brateee! Dakle, mi smo cigani ko u onoj pesmi od Azre. Dajte daire il’ ću sam da ih maznem – a dokle? ...neću da Srbija ima snage, ja bih da ima pameti! Ako nas mrtvi vole, to su njihovi stvarni zaveti! ...možda nam moto nije bonton, al’ imamo predivan jezik, Predivan folklor – to je moj ponos, kapiš!
Refren: Svi smo senke prošlosti, sutra je juče, gde smo danas ja i ti? Dal’ su ’svetli grobovi’? ili su mrtvi već odavno umorni? Svi smo senke prošlosti, sutra je juče, gde smo danas ja i ti? Dal’ su ’svetli grobovi’? ...ili smo svi samo senke prošlosti?
|
|