1. strofa (Marcelo):
Dragi Milose... znam da neces ni citati ove redove,
al' me cesto muci pitanje kad zavrsim skitanje
i budan docekam svitanje - gde si ti?
Gde su te odneli vetrovi?
Ovi stihovi, tebi pisani, ne silaze mi s pameti...
Pa, slave ti, kako si mi?
Evo, reko' da ti bacim koje slovo...
Pod nasim nebeskim krovom bas nista novo...
Kao sto znas - trazili smo promene, dobili zamene
-pa sad bauljamo, kotrljamo se i prljamo u blatu,
bas kao i juce...
Stvarnost te tuce pa samo gledas bulju da izvuces.
Ja zapalio na fax. Paracin mi postao previse skucen.
...a BG k'o BG. Nekad suza, nekad me osmeh ozari
-rokam svoje, pa ponekog vikenda palim dole do starih.
Dobro su matori. Sta znam...
Isto, svaki dan. Isti san:
kazu, zivot je sljaka, al nek sve od sebe dam...
Caletov pogled se gubi, pali cigaru, gladi bradu.
Kuca nam jos nema fasadu... al' kaze, ne gubi nadu.
Pita kako je meni tamo u velikom gradu...
E, tata, tata. Zivim sa cimerkom u stanu od 26 kvadrata
i rokam solo kroz zivot od blata.
Stvarnoscu ne baratam, ne shvatam - al' se ipak smesim iz inata.
...a onda se setim da tamo negde imam brata!
Preko granice ispisuje nove zivotne stranice
a na ruci vise nema brojanice...
otudjio se od porodice, a kako ne bi i od rodbine.
Nisam ga ni video ni cuo, ima 3-4 godine... reci, Milose!
Granice nisu nista drugo do linija u atlasu,
al' jesu stvarne onda kad idu od srca ka srcu!
Ti sada pruzas ruke nekom novom nebu, nekom novom suncu...
tvoj mali brat je postao MC, radi album, ide ka vrhuncu
i cesto sanja te... nazad u dane pre i nase stare ulice:
ti i ja - blejanje i smejanje, kad leti dodjes iz Nemacke...
Doneses mi igracke i cokolade, pa sa Tomasketom palis do grada
-ja se hvalim ispred zgrade: don'o mi brat!
...i sat kuca i vreme leti...
al' i dalje boli kad se setim,
i dalje boli kad skontam da vise nikada neces hteti
da zajedno pikamo "Robokapa" na glupavom comodore-u 64ci,
da mi pustas Paca po celu noc dok ne popizde matorci...
Ej... secas se kako sam se kao mali bojao oluje?
Kad cujem one stare topole da huje, strahujem
-ti kazes, burazer tu je, ne brini
-a meni se cini, na nas srusice se...
Nisam kontao da sudbina zna i drugacije da nam srusi sve!
Da srusi sne... jer ljudi odlaze.
Cesto bez pozdrava. Cesto bez obraza
stide se svog odraza u ogledalu...
Al' ja sam tvoj i ti si moj!
...i dalje nemam sta da dodam...
Covece, krv nije voda - budi joj odan!
Refren (Nency & Marcelo):
Bar nekad seti se
(...bar nekad seti se...)
onih dana od pre.
Vreme protice
(...i vreme protice...)
al' secanje ostaje...
2. strofa (Marcelo):
Dragi Milose, lose je.
Znam da za tebe odavno proslo je
-a proslost je ta sto grize me,
iza zavese, kad sklonim oblake...
Burazer od tetke. A voleo sam te k'o da smo rodjeni,
jedva cekao leto da dodjes mi... da i ja imam starijeg brata.
Dobro se secam tog dana kad sam te zadnji put sreo:
leto 99, nebo prepuno ptica, prepuna glavna ulica
-i ti koji guras kolica! U kolicima mezimca!
Mala Mina... lepa je kao andjeo.
Jebote, moj se burazer sa zenom spandjao, decu izradjao!
Mic po mic, kontam: post'o sam stric...
pogledi nam se srecu... niko ni reci...
stojimo i cutimo.
Toliko bih ti mnogo kazao,
al' samo gledam.
Tako bih ti se bacio u zagrljaj,
al' mi neka beda u srcu ne da.
A taj tvoj hladan pogled me i dan danas sece,
covece, par reci rece pa ode, ja se to vece
spucao, k'o stoka, solo, kuci...
pitao se po sto puta kako to ljudi odjednom postaju tudji...?
...i vrteo kroz glavu sve svoje snove od malena...
...kako sam sanjao da jednog dana mozda zajedno odemo na koncert Cypressa,
sanjao da jednoga dana mozda zauvek budes tu gde sam...
sanjao, a onda se probudio i skontao da sam blesav!
Kraj je price i svako sledi svoju smernicu...
P.S. ... poljubi cerkicu.
Refren (Nency & Marcelo):
Bar nekad seti se
(...bar nekad seti se...)
onih dana od pre.
Vreme protice
(...i vreme protice...)
al' secanje ostaje...
Bar nekad seti se
(...bar nekad seti se...)
onih dana od pre.
Vreme protice
(...i vreme protice...)
al' secanje ostaje...
hvala _tWisT_
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
