1.strofa (Marcelo):
Ne znam sta se to u meni slomilo, sad mi se ne da molitva ni ispovest svaki dan je k'o test, novi mec, al kao da vise nisam vest da srokam novi text za protest na sav taj prljav ves, dajem ti rec i dalje se gadim pizdarija al ne znam sta je greh a smeh nije zdrav smeh, a ne pamtim ni kad sam zadnji put plakao urodjeni peh da placam ceh pa kontam isto raj i pakao, ovde za lovom vecno loviste, dusa se gnusa trazi skroviste da je ne poniste ... ciljam pesnicom u ogledalo da sjebem cudoviste... vise ne znam u sta verujem.. kad smo kod toga, U ovoj kuci na promaji ljudi daleki k'o da svako ima svog Boga ona iskra u dnu oka koja kazuje sta smeras, kad izbije na povrsinu - to se zove gola vera... neko ima rogatog za partnera, necija je vera karijera, neko se moli a neko klanja, neko se prosto sklanja od sranja neko cini sve po volji bozijoj al je i dalje sirotinja neko zna celu Bibliju napamet al je i dalje zivotinja neki siluju veru zbog same vere - tako im pase ne plase se da kusaju Boga ko sto Bog kusa slabosti nase kao da tapse po ramenu laktase, lopove, pederase - nije fer "ima neka tajna veza".. ta tacka kad postajes zver.
Refren (Roki iz X-centra) Kasno je da nadjes sebe u meni, da nadjes mene u sebi dok nije kraj... Kasno je da nadjes sebe u meni, da nadjes mene u sebi jer isti smo, znaj!
2.strofa (Marcelo): Vera... cale i keva veruju sinu, sin veruje u silinu ideala pa se skoluje, skola veruje u mito i skolarinu/ ludi veruju u rat pa ginu, nacija veruje u svoje heroje a vlada u senci i senka u vladi veruju u papirna govna koje broje gradjani veruju policiji, policija veruje da sve zna nisu zastitili ni njega pa verujem da nismo sigurni ti i ja ljudi veruju crkvi, popovi se bogate rado kradom ako je covek coveku vuk to je zato sto takvi paze na stado A svi veruju da je ispravno, svi veruju da je sjajno svi veruju da je bas njihova vera vera u ono pravo i glavno i vise ne znam sta je zdravo, niti razumem tudj krik ako sam sreo Djavola, nisam ga poznao - imao je ljudski lik.. to nije trik vec prava priroda, uhoda hoda medju ljudima tu se odomacio pa nije cudo sto se vise ne cudim cudima. Milost bludnima, hrana gladnima, poneka topla rec za jadnoga nije tesko biti fin al je gadna navika sto fali ta karika prepoznaj svoj bol u grudima i u drugima, ma nek se jebe sudbina moj zivot je samo moja plovidba, a evo stize i nagodba: i kada cinim ruzne stvari, i kad odlepim pa preterujem oprosti mi to, moj Boze, jer makar verujem da verujem.
|
|