Ti, umoran i snen kući dolaziš,
ostavljaš stvari.
A ja prilazim i znam, da oduvek
bilo je isto za nas.
Svaki dan je tvoj,
ja osećam – sve me boli.
Ti zaboravljaš na nas,
na sve godine boli i maštanja.
Dom prazan je, i ja s bolom saznajem
da nam je bliže kraj.
Sama ostajem, i plačem
zbog davne ljubavi.
Zar veruješ da nema nade,
i da svemu preti kraj?
Ja verujem da neko krade
naše sne, ljubav svu, naš raj.
Ti zaboravljaš na nas,
na sve godine koje smo proveli,
a ja nastojim da znaš
da ću zauvek ostati tvoja.
Stani samo čas –
dopusti da bar kažem da te volim.
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
