Vidim po tvome licu da ti baš nije drago kad prođeš pored mene ja te zaustavim na tren. Moć navike.
Pitam te stvari koje nekad su bile dio naše intime ja zaboravljam da si sada s njim. Moć navike.
Ne moraš ako nećeš stati samo nastavi ako sam možda malo nezgodan pred njim. Oprosti mi.
Izgubim osjećaj za vrijeme kad si tu ja bih sa tobom sada pričao do zore. I mada odlaziš sa njim tako htio bih da te poljubim ma nemoj mi uzeti za zlo: moć navike, moć navike je to, moć navike, moć navike je to.
Sjetim se dana kad smo prvi put sreli tvoga bivšega dragog kako besciljno luta gradom sam. Baš kao ja sad.
Stao sam tada dva tri koraka dalje on je pričao nešto ti si šutjela. Poslije rekla si: ma ne brini stvarno mi više ništa ne znači što je bilo bilo je.
Sada o meni isto pričaš, ponavlja se sve.. ipak
Izgubim osjećaj za vrijeme kad si tu ja bih sa tobom sada pričao do zore. I mada odlaziš sa njim tako htio bih da te poljubim ma nemoj mi uzeti za zlo: moć navike, moć navike je to, moć navike, moć navike je to...
|
|