Metropolis je skrovište sanjara,
lavirint kojim luta duh koji je telo
Gradom kruže oblici i senke,
nad gradovima lebde dani i snovi.
Strah mi daje novi život,
govori o novom životu.
U Metropolisu postajem divljak
Postajem vrač i luda
Metro u kom cveta cvet
pod mrkim suncem melanholije.
Moj život je tako daleko od mene,
moja žeđ je tako daleko,
a, a, a, a moja šizofrenija je moja uteha.
Ludilo viri iza svake pametne reči
Moja uljudnost prikriva
rasulo u mojoj glavi.
Živim u svetu bez oblika..
Primećujem stvari koje su slobodne
i ništa ih vise ne drži
Sebe ne poznajem,
osećam samo da postoji nešto..
..ali ko, šta, gde, ko, danas, juče, danas, sutra
Nema bizarnosti za mene u ovom svetu
Sunce polako tone u okean
ogromna voda bez svetlosti
Zaroni u materiju, u stvar
Mozda izroniš u nekom gradu,
bićeš mlad i snovi će te zgrabiti.
Metro će te odvesti u samo srce lavirinta
gde te čeka ona ili on
ili nešto, nešto treće
Hajde, baci se ....
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
