Tvoja ce ruka moju da vodi gde nikad nisam bila tamo gde su jutra snena nebo kao svila od ovoga grada do poslednje luke tebi dajem sve pruzam ti ove ruke zauvek
Tvoja ce ruka moju da vodi po horizontu plavom precicemo i sedam mora i ici snom i javom sto dalje od bola i samoce koja umara pocicemo sami ti i ja
Nasa ljubav je snagom sudbine tragom vetrova presla pustinje do kraja sveta, svemira dalje od bola, nemira ti ces mene sutra odvesti
Nasu ljubav je zora umila nasa ljubav se moru uliva ja sam kraj tebe pronasla mir nece me odvuci vir niti mutne vode dok si samnom ti
|
|