Slika jedan-ja u Bratušu, Makarska osamdeset prve, sva pregorela u zanosu, dok mi niz bradu breskve cure, o-o i pčele sad me jure, o-ou! Zaljubljena sam u dečka čije ime na ruskom znači ''nikako''. Uvek bosa ja za ruku držim ga ej sećam se mirisa, o-o, zelenih čempresa, o-ou!
Kao u nebranom grožđu sad život je! Zašto sam ikada slušala odrasle? Svi su kao dobri i svuda je proleće... Kao u nebranom grožđu ja vrtim se... I pravim savršen krug!
Slika dva-miriše buzara i konoba je puna sveta. Triput pitam kad je maskenbal i zbog čega je gitara kleta? O-o, i zašto kraj je leta, o-ou! Kakav kliše, dve gitare, litre vina i odabrani ljudi. Trešti pesma, salve smeha, ej, provodili smo se kao ludi! O-o, što život zna da budi, o-ou!
Kao u nebranom grožđu sad život je! Zašto sam ikada slušala odrasle? Svi su kao dobri i svuda je proleće... Kao u nebranom grožđu ja vrtim se... I pravim savršen krug!
Kažite mi gde je izlaz! Neću više da se igram! Kako sam se ovde našla? Da li neko zna da ovde snimi da l' sanjam, il' sam budna? Cela ova stvar je čudna! Pokažite mi gde je izlaz, neću više da se igram, da se igram, ne.
Kao u nebranom grožđu sad život je! Zašto sam ikada slušala odrasle? Svi su kao dobri i svuda je proleće... Kao u nebranom grožđu ja vrtim se... I pravim savršen krug!
|
|