Ja sam psihopata ni od rata ni od rada ni od jada, ni shto vozim auto s otpada vec shto vam se taj stil dopada, sociopata mi smo tvorci gorih opsada, od ire i mosada Dark, Richy i ja ko Hitler, Fidel i Osama, zbog mene bi i Betmen morao da kidne iz Gotama, stizem iz koshmara momci beze ko da su videli gorshtaka, a ribe vlaze gde udjem tu izbije i poplava, ja roknem dve gajbe i sve ih spopadam, svirep i opasan gore od pandura bijem i zlostavljam, kroz grad se vozam s dogmama s nama je torba s drogama, Jugo bogat droljama a peshacima kosa opada, podmladak me smatra za idola jer sam dijabola, kad me vidish sve smakni sa stola prozdrljiv ko Zastavina kola, tipuj na mene da cu scenu da rastavim na pola, masa laskavih parola tera me da nastavim da rolam, moram da ochistim nash hop od nazadnih shablona, ja sam mozak gde moja rech udari ostavi krater, ne teraj me da ti na abdomenu postavim shalter, jebem ti mater buchan ko valter struchan shvaler, ko mali se zenama kachio na halter nekad maler, danas frajer nemam pare, kad vidim obline otkinem, drkam ga od pete godine curo odmah u mrak vodi me, da te ne pojebem ispred rodbine, za sve sem seksa obrati mi se pismeno s gospodine...
Pa ti si narkoman, motash ko stoka jos ti raste svota, sramota troshish vishe dopa nego cela Evropa, lepota srpskog hopa je shto se ne trazi mozak, pomeneses drogu drolje pare i deca od tebe prave idola... Narkoman... Sramota...
Od seksa operisan jer sam iskompleksiran duzinom penisa, to je dresina vecina kurvi ga psuje na vestima, pljuje svim sredstvima veca napast od Denisa, nimalo logichan, u flertu odlichan u krevetu obichan, profi dokolichar u slobodno vreme alkoholichar, dvolichan jedna lichnost genije druga komichar, haotichan za jedan dan treba mi hronichar, i par vodicha kad se prekinem od pica hronichan, ovisnik svega sto zabranjuju propisi, svi popisi me vode ko retarda mozak prso ko petarda, chovek zvani banda, i riba zvana Vanda krade fore od Kranga, boje me se sve male i velike ekipe, jer sam svirep uzmem zilet i dovrshim te sekirom, kao epilog od ogromnog choveka ostace fleka, pa me ti pljuj preko neta za mene je smak sveta, kad Inter remizira kad se malo bolje analizira, moj mozak je friziran chesto krizira, u literaturi tipiziran ko patoloshki sluchaj, slushaj pokushaj da me testirash i ostacesh bez pulsa, zachepi usta nemash iskustva, moj rad treba da ti bude mustra shta kukash, nije bruka to shto sam ti otkinuo ruku, bruka je to shto cu da te shibam s njom po gradu, majku ti odvratnu daj ostavku, po povratku iz celije cu ponovo da te prebijem...
Pa ti si narkoman, motash ko stoka jos ti raste svota, sramota troshish vishe dopa nego cela Evropa, lepota srpskog hopa je shto se ne trazi mozak, pomeneses drogu drolje pare i deca od tebe prave idola... Narkoman... Sramota...
Mozak overklokovan zloban svojeglav tvrdoglav, ne mozesh da me ubedish da ne mogu da dohvatim oblak, prostak hvatam curu za dupe a njen dechko mi je ortak, momak mozesh da se sakrijesh u mamin stomak, ja cu da te izvadim carskim rezom pogubim, i odem s kezom bleso ne umem ni poshteno da gubim, osvetoljubiv ljudi me ne zovu za dzabe Krang grubi, probudi me pre tri i nestace ti zubi, ja sam nekontrolisan ganja je ostavila otisak, odista rodjen ponizan odavno otpisan, kao chovek deformisan kao zivotinja upgrejdovan, trejdovan iz druge dimenzije da pravim diverzije, moj um pati od disperzije nimalo stabilan trajno, labilan teror putem mastila me balansira tako, nasilan bezkompromisan bezosecajan, mogu da te bijem pred curom to ti obecavam, od Boga poremecen Sotona opredmecen keshom opterecen, zalecem se samo na slabije nikad zalechen, sprechen u razvoju pisem na razboju, nista po nalogu sve radim po nagonu...
Pa ti si narkoman, motash ko stoka jos ti raste svota, sramota troshish vishe dopa nego cela Evropa, lepota srpskog hopa je shto se ne trazi mozak, pomeneses drogu drolje pare i deca od tebe prave idola... Narkoman... Sramota...
|
|