Već sam umorna od svega. Od svih ljudi koje znam. Kad se pitam – radi čega? Ne znam odgovor da dam.
Ostaješ mi samo ti! Samo ti!
Već sam umorna od puta, kojim lutam – ne znam kud. I od muzike i nota, što me slijepo prate svud.
Ostaješ mi samo ti! Samo ti!
Umornasam,već od priča, koje slušam svaki dan. Restorana, kasnih pića, pilula za lakši san.
Ostaješ mi samo ti! Samo ti!
Zato, jedini moj, plaši me pomisao na to da jednog dana, možda, izgubit ću i to!
Sita sam već sebe same kada plačem svaku noć. I tjeskobe, i te tame, koja nikad, nikad neće proć’.
Ostaješ mi samo ti! Samo ti!
|
|