Govorio si da su noći kad sunce sklopi umorne oči. Govorio si da je duga kad kapi kiše traže druga. Govirio si, lišće dok pada, seli se leto iz našeg grada. Govorio si, a sad se praviš, nema te, nema da mi se javiš! Drugo ime sada zoveš, dugoj pričaš iste laži, u toj igri uvek gubi ona koja tebe ljubi.
Govorio si, pjesma je stara, prazan je život bez ns sanjara. Govorio si, mjesec će sjati da boem i pjesnik kući se vrati. Govorio si da zlo se sprema, al’ da nama rastanka nema. Govorio si, a sad se praviš, nema te, nema da mi se javiš!
Drugo ime sada zoveš, dugoj pričaš iste laži, u toj igri uvek gubi ona koja tebe ljubi.
(V. Borisavljević – F. Beli) PGP RTB S 52662 1975.
|
|