Pogledaj u nebo, i priznaj da si me sjeb'o, da nikad to nisi uraditi treb'o, da me tako navlacis, palis i zavlacis, da shvatis, posle kraceg vremena, da sam ti preko temena, ponestalo ti je kremena, pa se vise ne palis. ne mene se zalis, na moj racun salis, na mene bes kalis, za drugim cavama slinis i balis, za mene ni ne maris, izbegavas me cim me vidis negde varis, a ja... istina je nisam ni kurva ni svetiva, sise mi nisu petica, ne bljestim kao zvezdica, i niko ti na meni ne zavidi, nisam taj tip devojke koji se nekom lako svidi, nisam savrsena pa ti vidi, i bolje idi, dok srce jos ne bridi, i dok te jos uvek smatram za nesto lepo, iovako medju nama sve je bilo slepo, al bedno, je jer je samo mene bolelo, i dok te je moje celo bice volelo, uvek sam ja bila ta koja ispliva, ona koja uvek o nama sniva, izvini ali ja zaista nisam kriva, sto su mi gledanja na svet siva, i izvini sto nisam Iva, izvini sorry, sto sam uporno bila ta koja se za tebe bori, koja kad si tuzan i ona se smori, ona koja se smeje i tvojoj najglupljoj fori, ona koja za tobom gori, ona koja pokusava sa tobom da dise, ona kojoj si bio duga posle kise, kojoj si bio fetis i klise, kojoj kad te ugleda sve ruzno joj se brise, ona koja je zbog tebe znala rime da pise, ona koja je uvek bila tu ali nema je vise, i ti si uvek bio tu u mojoj glavi, cinio si mi najbitnije stvari, sanjala sam da tobom osetim sve ljubavnje cari, jebi ga mislila sam da si ONAJ PRAVI, i mislila sam da sam i ja za tebe ona prava, ona jedna jedina cava, sa kojom da bi bilo zanimljivo nije potrebna trava, sa kojom je osecaj strava, osecaj u oblake dize, koja te uzbudi i malo nize, onu koju zelis da osetis blize, ali ti si izgleda u meni video samo glupacu koja ce suze za tobom suze da nize, stopala da ti lize, da trcka za tobom, a ja bila pukla nisam znala sta cu sama sa sobom, nisam od onih koje kad imaju problema sa ljubavnim dobom, mire se sa grobom, ne mrzim te i ne smatram te snobom, samo si mogao biti malo blazi sa tim bolom, znam ispao si ok u drustvu sa tim folom, e samo da znas koliko si mi znacio, osmehom mi dan ozracio,a ispalom ga mracio, moji dani su vecinom bili bez sunca, e doveo si me do kurca, istna je ja ne buncam, samo pisem ono sto mi je na dusi, ono sto me gusi, kakav je to osecaj kad ti neko srusi, svaku ciglu koju si do sad sagradio, sve ti srusio umesto da te je nagradio, i pitam se sta si za to zaradio, kad si to napravio uradio, mozda da bi se osecao bolje, ali zato sluze drolje, ipak protiv tvoje volje, ja zaista nista ne mogu, priznajem nisam ni do Ivinih nogu, ali da postanem takva ne molim se bogu, i zabole me smirena sam a jogu, ne radim, srusio si mi kulu ali evo novu gradim, sigurrno i polako, znam bilo ju je srusiti lako, jer je iovako, bila za tebe pravljena, i bolje sto je sa zemljom sravljena, i nadam se da i tvoja dusa posle one prave devojke biti otkravljena, i da ce ti se sve ovo jednom vratiti, da ces i ti jednom zbog nekog patiti, nadam se da ces taj bol dugo pamtiti, kako je meni bilo tek ces tada shvatiti !
|
|