Hej, pustite da ide,
ova pesma je za svakoga, jer...
Ja sam se stvorio, da bih se borio i nikog ukorio
imam ovo sranje i to sranje, da mi sredi stanje, i
da mi pomogne da postanem najveci MC,
da me vide svi, da li bi i ti,
ja to zelim da nikad ne delim, ja velim, i da se veselim,
ja sam meta, oko sveta, karijera ko kometa,
ko raketa, i svi zevaju u tebe otvorenih usta (otvorenih usta),
zelja pusta, samo san, svaki dan i neki sakriveni klan,
i da skocim sa desetog sprata,
nikom ne bi bilo zao, sve bih dao,
da sam znao, da sam hteo, u kola seo, nego sto sam
govna jeo, i sada stajem, jer se kajem, za ponovo
sve dajem, ja sam zar,
velik dar, necu da zavrsim kao cmar (kao cmar),
umoran sam vas, molim nas,
idem u buducnost i dodajem gas, jer nemam snage,
beskrajne sage, puno vlage,
na meni mnogo ljage, necu da nastavim,
samo cu tacku da stavim, na ovo
sad, tuzan grad, i nigde hlad,
u ovoj noci, ja cu poci, a gde zelim nikad doci,
jer ne postoji, ovo se ne broji, a svet i dalje u mestu stoji, jer...
[refren]
I ja sam, bilo sta ti da kazes, ja sam,
nije vazno sta kazes, za ja glasam,
na radiju, i u novinama stalno ja sam,
ali ne znam uopste sta sam,
zato sto ja sam, bilo sta ti da kazes ja sam,
nije vazno sta ti da kazes, za ja glasam,
na radiju, i u novinam stalno ja sam
bio bih prvi, hteo da sam
Stalno slusam neke kritike, delo politike, za moj rad,
i ranije i sad, i stalno nadju neki trac,
sa dve ostrice mac, i kao posledica toga cuje se plac,
i stalno kazu "ova pesma ti je ovakva, ona izjava onakva"
nije vazno kakva, ona je to makla,
sve je od stakla, i sve se lomi kao casa,
pesma nasa, nije pesma vasa, i nece ni
da bude, jer nije za ljude,
pare mi nude, veliki kes, da okrvavim neciji ves,
ne, to nije deo mene (deo mene)
secu vene, hladni kao stene,
ocigledno da sam nesto propustio, sebi dopustio,
a vama prepustio, da se sladite
necijom mukom, krvavom rukom,
vriskom i jaukom, i cim cujem prodje
me hladan znoj (hladan znoj),
mrtvih veliki broj, a kriv je stih moj,
zato sto je izasao na cistinu, govorim istinu,
i samo istinu, ali nije isto da ubijes coveka i vola,
ne razumem brate i to je stvarno do bola...
[refren]
I onda gledam nije vazna kolicina krvi, samo biti prvi,
svako svakog mrvi, on je jarac,
prima minimalac, ali je kriminalac, ali to je
ono sto ga od drugih izdvaja, dovodi do kraja,
do bola i jaja, ljut sam i rezim,
ali moram da bezim,
a cim cujem, odmah se najezim, uzalud dobra volja,
za vremena bolja, vaznija je
njegova volja, svaki dan smrtne kazne,
za ljude razne, a duse prazne,
put zla, vodi do tla, (vodi do tla)
ja sam umoran i bolestan mnogo, e moja slogo,
ti prokleti telefonski logo, ja sam panicar, uplaseni u ratu
granicar, ali ne i turski janjicar, nisam pas,
ali na vas lajem, nikad ne stajem, ipak sastavljam
kraj sa krajem, i nije mi vazno sta ce biti sutra,
prokleta vutra, vazno je
samo preziveti do sledeceg jutra (sledeceg jutra)
to je zivot do bola, iz 76. stara kola, i nista ne mozes
da pokusas, samo moras da slusas, ja ne placam,
nista me ne interesuje i ja se vracam jer...
[refren (na pocetku umesto I, Zato)]
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
