Voljela je sjaj u travi, Lorku i Bodlera Zivjela u svijetu pjesme, ranjiva i njezna Mastala je ovdje mirno, sasvim izvan svijeta Sva je bila moja, moja, moja, a ipak daleka
Ne trazi me, nemoj, nemoj, nemoj nikad zvati Zaboravi, sto je nekad bilo neces naci Sad si u zivotu i morala bi znati Nema vise nikog da ti vrati sjaj u travi
Voljela je sjaj u travi, a sada je zena Spustio se ovaj zivot na ramena njena Iako je dusa njena pjesmom zanesena Vizija iz snova, snova, snova obicna je zelja
Ne trazi me, nemoj, nemoj, nemoj nikad zvati Zaboravi, sto je nekad bilo neces naci Sad si u zivotu i morala bi znati Nema vise nikog da ti vrati sjaj u travi
Ne trazi me, nemoj, nemoj, nemoj nikad zvati Zaboravi, sto je nekad bilo neces naci Sad si u zivotu i morala bi znati Prestani da sanjas i da trazis sjaj u travi
|
|