Ja jedno poznajen more i vise ga necu nac... davno san isplaka zore ispod tvog miseca
jos neka teska su jutra kada se probudim sam jos nekad bojim se sutra i kome sad pripadam
moje si more jos pamtim nebo u ocima moje si more dusa ti svitli pod zvizdama more bistro ka dan i jedino njim plovit znam moje si more...
jos nekad postelja meka kamen postane tvrd zora tako daleka a san ka godina dug...
moje si more jos pamtim nebo u ocima moje si more more bez kraja i obala more bistro ka dan i jedino njim plovit znam...
zauvik moje si more jos pamtim nebo u ocima moje si more dusa ti svitli pod zvizdama ispod tvog miseca jedino plovit znam...
moje si more...
...lenko, jos uvijek te krijem u srcu...
|
|