Tega san dana mrzija školu Više san volija divit se moru Otić marendat na Tomića stine I s dičjon mašton poć u daljine
A tega dana život je propa Čovik u veštitu od skupega štofa Vika je "Svitu tu su mi stvari, on ih je ukreja, getanin mali" Osta san plačuć sidit na stini Svu su mi boršu prosuli po rivi Još i sad se sićan, vika je Prašće, ako još nisi ukra, krast' ćeš
Ako san getanin i ja san dite Vika san, ovo mi činit ne smite U bisu san reka da me se ostavi i prvon ga stinon puka po glavi Ako san getanin i ja san dite Vika san, ovo mi činit ne smite Zbunjen san gleda di leži u krvi A svi su vikali "to mu je tek prvi"
Doma su došla dva policjota Odma me odveli bez imalo mota Mater je ostala plačuć na skali Nesritno dite vika je stari Gleda san mater i tija se vratit Otac je reka da ću mu platit Pita san "barba, oće li bolit?" Reka je "getaru, ol znaš i molit?"
Ako san getanin...
Nigdi je prošlo pola života Otac je skonča, a mater sirota Sama u tuzi se odala piću Samo san doša da utrnen sviću Nisan se više moga suzdržat i bis u meni se počea trzat Dalje od svega san pokuša bižat A slike su davne me počele stizat
|
|