Plakala si dugo posle kiše, želeo sam da ti ruku pružim, al' rekla si da ne trebam ti više, i da ne želiš da te ljubim... Shvatićeš jednom da prolaze dani, da je glupo, al' ne vredi, i poželećeš da ostanemo sami, u našoj sreći, paklu i bedi...
Ti kao da nemaš više snage da se boriš jer teško se diše i uvek isto kažeš: Svega će biti, al' nas nikad više!...
Ti kao da nemaš više snage da se boriš jer teško se diše i uvek isto kažeš: Svega će biti, al' nas nikad više!...
Plakala si dugo posle kiše, želeo sam da ti ruku pružim, al' rekla si da ne trebam ti više, i da ne želiš da te ljubim... Shvatićeš jednom da prolaze dani, da je glupo, al' ne vredi, i poželećeš da ostanemo sami, u našoj sreći, paklu i bedi...
Ti kao da nemaš više snage da se boriš jer teško se diše i uvek isto kažeš: Svega će biti, al' nas nikad više!...
|
|