Prošla je ponoć, sigurno si legla.
Pripadaš vrsti bezbrižnih ljudi.
A mene je, neka, muka stegla,
pa me iz sna budi.
Nije mi ništa, samo malo strepim,
da li ćeš me pamtiti po stvarima lepim.
Kad' se barka o stvarnost slupala,
Smog'o sam snage da te se rešim.
Da je kraj, odavno si znala,
ili možda grešim?
Nije mi ništa, samo malo strepim.
da li ćeš me pamtiti po stvarima lepim.
I sad, kad je onako kako hoću,
shvatih da mi je do tebe, ipak, stalo.
Ustadoh, na tren, da okrenem ploču
A ruka mi pri tom, uzdrhtala malo.
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
