Preseče nas zora k`o polupano staklo. Ponedeljak je, prkosno, razapeo kožu. Psovao sam sunce što nas je dotaklo. Zasjala su tela k`o sečivo na nožu.
Mrzim svako jutro, jer moram da bežim. Kao da sam lopov povlačim se s tamom. A više bih voleo da kraj tebe ležim, jer vapim za tobom, ko slika za ramom.
Kerovi nek laju, iskopaću im oči ! Neka sad svi znaju i noćas ću ti doći.
Dok silazim dole srce mi se kida. Jutro niče plavo kao školska bluza. Ja sam pun gorčine k`o devica stida. Jutarnji rastanci dirnu me do suza.
Kerovi nek laju, iskopaću im oči ! Neka sad svi znaju i noćas ću ti doći.
|
|