(Goran Karan i Jelena Radan)
Dok ne dodirnem tebe,
dok ti ne čujem riječ
nikad smirit' se neču.
Dok mi nemirnu dušu
s tvojom ne stave leć'
nikad smirit' se neću.
Dok mi ljubavi voće
ne naraste uz put,
dok mi najdraže oči tvoje
ne kažu kud,
dok mi drvo života
nema boju tvog sna
neću znat' da živim ja.
Čuvaj me kada jesen dođe,
kad su zvjezde hladne,
a na usne padne
gorko crno grozđe.
Čuvaj me kada jesen dođe,
da ne zadrhtim ako ljubav prođe.
Dok sa usana mojih
ti ne okusiš mošt,
nikad smirit se neću.
Dok ne proliješ vodu,
dok ne poželiš još,
nikad smirit se neću.
Dok mi ljubavi voće
ne naraste uz put,
dok mi najdraže oči
tvoje ne kažu kud.
Dok mi drvo života
nema boju tvog sna
neću znat da živim ja.
Čuvaj me kada jesen dođe,
kad su zvjezde hladne
a na usne padne
gorko crno grožđe.
Čuvaj me kada jesen dođe
da ne zadrhtim
ako ljubav prođe.
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
