Odma sam ubra da prepuna si hrinte i rodia se nije još čovik za tebe, ja si mi rekla da ostavim te finte i da ne činim više cukuna od sebe. I ronjala si da život pisma nije, da ne more se živit od same arije. Sve dokle nisam osladia ti hrije, dok srce nisam baciti prito prid noge.
Jubav lipa, jubav slipa srića je i pokora. Al’ nimaš ušta , nima gušta kad ti srce ne piva.
Odma sam ubra da bila bi mi špoža da tilu ti je misto u mojoj postelji. Pa nedaš gušta ka’ prava dišpetoža i srcu svome ne daš da smenom poludi. Al’ Bog je htia da pustiš se od kraja kad smo se ono stisli na ladnoj promaji, i kad smo prošli kroz sama vrata raja ni sitila se nisi da smo siromalji.
Jubav lipa,jubav slipa srića je i pokora. Al’ nimaš ušta , nima gušta kad ti srce ne piva.
|
|