Jutra su bljutava, odišu metalom I sivilo stremi ka nečemu još gorem Širina je nebitna Hvatam se za slamku - plovim Mrtvim morem
Umorni radnik znojava lica ne može sakriti gorčinu i muku Ona se ocrtava u broju mu bora Drži petnaest tona uzdignutih ruku
Drži petnaest tona uzdignutih ruku Drži petnaest tona uzdignutih ruku Hej, hej, petnaest tona Hej, hej, petnaest tona Hej, hej, petnaest tona - ne pristajem!
Moj prijatelj me zove da ubijemo pivo pričam - on sluša, shvata al' ne vredi Razum mu ne da da odleti sa zemlje Čeka svoju malu kutiju i sedi
Starac ima igru, udara u glavu kad je bio mali slušao je priču "Iskustvo je prolaz - misli su ti viza" pri|i onim tihim, ne onim što viču
Daj nam snage Bože, moliću još noćas Da se krici bunta ne pretvore u buku Jer moj "old friend" gubi oslonac života dok drži petnaest tona uzdignutih ruku
Hej, hej
|
|