Medju ljudima za koje ne pitam odavno neko postoji kome ne prastam, a trebao bi, ne prastam, a trebao bi. Otkad stavljam kriz kraj njenog imena, vodi me bis kroz godine, a jedva se sicam zbog cega je…
Vec je vrime da se pomirim sa svitom i tiho (k’o da zaronim na dah), u svemu sad mogu naci nesto lipo i reci: “Zivote dobar ti dan!”
Na te grane ja vise ne smin past’, na njenu dusu prisiti sve sto nismo dospili, koliko krivih rici pobigne kroz zube… (a ko ce ih stic’?). Ka’ i perje baceno u vitar ne mo’s pokupit’… (al’ ucim se kupit’), u svemu sad moram naci nesto lipo i reci: “Zivote dobar ti dan!”
Medju ljudima o tome ne pricam, al’ znaju mi s lica citati kome ne prastam, a trebao bi.
|
|