Ref.
[Mc Brax] Sam i ostavljen,negde na ivici pakla, slomio se jedan san kao da je od stakla, slomili ga porazi,slomili ga jer boli, kada izgubis nekog,koga ko sebe volis,
[Gojak] Ostavljen na raskrscu straha da se tebi molim, da mi bar ostavis ljude koje ko sebe volim, da li me cujes ikada,da li uopste postojis, stalno saljem ti pitanja,ti ih samo brojis, odgovori mi bar sto mora toliko da boli, zasto ljude sto mi znace,ti moras da sklonis, pitanja su jednostavna ali odgovor nije, ulica je mnogo duga,a na cosku on se krije, samo ti ga znas,sta moze da se desi, kad se saberu racuni i pomnoze se gresi, ako ima ih mnogo ti iz mene ih istresi, pa ako lose me krene nista necu ti reci, steci,parce slave zelim i ja ko i svi, ta celina zivota uglavnom dobre promeni, ali Gospode ne brini,sem za moje ortake, pomiluj ih jednom laganim pokretom sake, pa nek i oni shvate da zivot vredi vise, nego blejanje u skolskom na betonu koji dise, nego blejanje kad ponos ne dopusta da molis, kada izgubis nekog koga ko sebe volis,
Ref.
[Gojak] Kad bih te pogledo u lice,ne bih mogo da ti priznam, sta smo radili sve,nebi li pronasli izlaz, stavio si krampone,al beton jos uvek je klizav, kreno si na vrata srece,al tamo je zabranjen prilaz, ne mozes da sklopis oci,a da vidis dane, kad srce radi mirno,otkucaj ne moze da stane, kad smo bili klinci,san nije bio utucen, nije bilo bitno kako si tada obucen, vreme se promenilo,ali likovi su isti, neki zive prljavo,a neki u tripu da su cisti, istim stepenikom hodas,hoces da se vreme vrati, spolja stoji ti kez,ali srce ipak pati, Oce odvedi me na mesto,gde u toplini stojis, dok pored tebe su ljudi koje ko sebe volis,
Ref.
|
|