Olujno nebo tuzno gleda me, kao da oseca te nemire, i k'o da zna da ti je sada dom predaleko na nekom mestu skrivenom.
Tog dana sebi sam se predala, tvoj povratak sa zebnjom cekala, i kao da sam to naslutila, moje sunce je sudbina ugasila.
Gde ja tebe jos u dusi osecam, kako da ti sebe svoje srce dam, znam da sad i sina uvek cuvas me, i pevam samo za tebe.
Sa sobom sto me nisi poveo, kad je sa mnom sada gotovo, rek'o si da ces se vratiti, zasto mi te kradu necu shvatiti.
Gde ja tebe jos u dusi osecam, kako da ti sebe svoje srce dam, znam da sad i sina uvek cuvas me, i pevam samo za tebe.
|
|