(u tekstu je izostavljen deo na Ruskom jeziku)
Ognjen: Dok vozim kroz grad, lagano dodajem gas mislim na nju, sto nije tu. Gde li je sad? Postoji grad, tu sam je sreo na trgu sto je beo i od snega je ceo. Ona stoji sama miris votke i duvana. Boze, kakav grad? Kakva zemlja? Koga ceka, ispod Kremlja? Hocu da pridjem, ali vec se smeje Boze tako me greje taj jezik koji prica tako mi prija Rusija, Moskva. Ona i ja-Rusija, Moskva Ona i ja…
Marinko: I kad se setim ja setnje pored jezera gde sreo sam se s njenim usnama (long time). Dusa odzvanja, samnom peva cela Rusija.
Opet pada sneg, opet pada sneg…
Ognjen: Asfalt je vreo, Beograd ceo. Noc je teska Balkanska prava cuju se trube, mirise radza na splavu pesma a mene boli glava. Ne mogu da spavam, jer samo nju sanjam samo nju sanjam… Pored nje je Neva kraj mene je Sava hiljadu milja, Evrope nas spaja. Ona i ja, to je prica bez kraja Ona i ja, prica bez kraja. Stavljam glavu pod Terazijsku cesmu al’ i dalje cujem, onu istu pesmu. Al’ i dalje cujem, onu istu pesmu.
Marinko: I kad se setim ja setnje pored jezera gde sreo sam se s njenim usnama (two times). Dusa odzvanja, samnom peva cela Rusija.
Opet pada sneg, opet pada sneg…
Opet pada sneg, opet pada sneg… Opet pada sneg, opet pada sneg… Opet pada sneg, opet pada sneg…
|
|