Ne pomeram se,
pokreti nista ne znace,
blede su senke,
ispred sobe opet su se kao sa trake vratile
svetlucave stvari tako potrebne.
Sakupljas sve
signale sa tajne linije,
ciste su veze,
ali posle poziva me paranoja kratko prekine,
sa druge strane ko prisluskuje?
Predajem se, ne zanima me,
samo jos daljinam samo cekanje,
ne pitam se, ne pitaj me,
ne misli na propustene letove,
gledam na sat, cekam na znak,
strah me je i vise nisam siguran,
nemiran sam, umoran,
ostajem zauvek i jos dan.
Novi dan zove me
i osecam sve isto je kao pre.
Napustas me,
odlasci nista ne znace,
gledam kroz tebe,
posle svakog poljupca te obuzmu
reci poslednje,
na kraju se svetla sama ugase.
(prestaje sve...)
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
