Uvod: "ovo su tekstovi na koje sam naisao, a koje su provereno zajedno pisali milan i magi. pesme nikada nisu otpevane, ali je tekst sacuvan u knjizi "decak iz vode"." ------------------------------------------------------------
Da li je sve u nasim rukama kao nekada davno? da li je svet na svojim nogama kao nekada davno?
ako lisce sto pada nije dovoljan znak ako vetar sto zvizdi nije dovoljan znak ja cu pokriti lice ovim rukama da mi ne vidis oci kada gledas u mrak
da li je dah u nasim grudima kao nekada davno? da li je krv u nasim srcima kao nekada davno?
ako perje na steni nije dovoljan znak ako sunce na vodi nije dovoljan znak ja cu pokriti lice ovim rukama da mi ne vidis oci kada gledas u mrak
*****************
Ulazim i izlazim na prednji ulaz dolazim i odlazim nogu pred nogu korak po korak
zeleo bih da je uvek tako zeleo bih da sam citav dan budan i umoran
mislim da spavam mislim da sanjam
ispred i iznad pored ponekad licim na sebe dok mislim na tebe
poznajem i raspoznajem tebe na staklu staklo na kozi
zeleo bih da je uvek tako zeleo bih da sam citav dan budan i umoran
mislim da spavam mislim da sanjam to nisam ja....
********************
svakoga dana sve vise ostajemo sami ni rec ni dodir ni pogled sto odnosi strah
ti i ja smo kao deca zaspala u travi dok vreme nam klizi kroz lica i miluje nas
samo ti i ja i poslednji treptaji neba samo ti i ja
da li smo isti kao pre? odlaze ljudi mi ne znamo gde
sve manje svoji a sve vise sami da li smo zajedno ponekad?
ne slutis koliko volim te danas ni sta se iza moga i tvog lica krije vekovi se tope i umiru za nas secanje na nesto sto bilo je a nije...
********
ja znam da ostanem sam da odem i dam sve moje dobro zauvek ce ostati u tebi i koraci sto nestaju su pesme za kraj
ja znam da ostanem sam da odem i dam sve moje dobro zauvek ce ostati u tebi i koraci sto nestaju su pesme za nas
sve je moje ljudi sto prepoznaju sve moje su reci koje su reci koje ostaju ucini nesto da osetim tvoj bol
ti znas da ne postoji kraj ti znas da te ne ostavljam
********
ulazim u svoju sobu neko je pomerio krevet i napravio nov raspored na zidovima su neke sasvim druge slike na policama druge knjige
kao da me nikad nije ni bilo moja odeca je ociscena a dzepovi ispraznjeni u fiokama su stvari poredjane po nekom nepoznatom kljucu i pisma pisana meni vezana u snopove necijom stranom logikom
kako poceti ponovo? ja idem dalje i skupljam stvari koje me prate mali sateliti u orbiti ljudi su samo mrlje na slikama
|
|