Sedim tako u sobi sam, zarobljen u ova četiri zida, plašim se samoće duge i teške, plašim se svojih prokletih briga. Plačem gorko al’ ne puštam glas, teško je kad si tako sam, kad te ostave svi, i odu na bilijar, kad ti dođe na vrata poštar.
U suštini živim u praznini, a praznina je samo suština smešna, a što je smešno to je i teško, a težina je svakako suština. 2x
Sedim tako u sobi sam, zarobljen sam već satima, plašim se samoće duge i strašne plašim se dal’ će iko da me nađe. Plačem opet al’ suza manje je, teško je kad si tako sam kad ostave te, i odu na flipere, dok ti brojiš sate poslednje.
|
|